Димитрије Мита Теокаровић

ДИМИТРИЈЕ МИТА ТЕОКАРОВИЋ  ( 1850 – 1931 )

Народни посланик и председник лесковачке Општине, протагониста, поборник и зачетник текстилне индустрије, први код кога се јавила идеја о производњи домаћег гајтана. Рођен је у Лесковцу, 1850.год, у сиромашној породици,од оца  Теокара и мајке Марије.  У деветој години је морао је да се најми за слугу код Прокопчета Бониног са платом од 60 гроша за годину дана. Читање, писање и рачун учио је код даскала Мите. Кад му је било 14 година ступио је у радњу Антонија Поповића и као помоћник свога газде путовао по Бугарској и продавао кудељу и ужарију а отуда доносио шајак и гајтан. Ову робу са ужаријама, паприком и бојама разносио и продавао по Србији и другим балканским земљама. Још као врло млад Мита је у служби код Тонке стекао први капитал и постао пашеног свога газде. Око 1870/71 постао је ортак са Јованом Стаменковићем и за годину дана приновио још 150 дуката.

После је почео да ради самостално, да купује и продаје ужарију, шајак, гајтан, конац за шивење, боје и паприку и да, као и ранијих година, путује, овог пута својим послом. О самосталној изради гајтана Мита је, као и остали, почео да мисли кад је у Србији заведена царина на гајтан. Године 1884 он учествује у оснивању првог лесковачког предузећа за производњу гајтана у селу Стројковцу,а да би после 4 године отворио самостални погон у Вучју. 1896. године учествује   у оснивању прве лесковачке фабрике вунених тканина у којој ће као ортак остати све до 1920. Те године, он је из ње иступио и на име свог дела добио ону првобитну фабрику гајтана у Вучју и 16 милиона динара на име обавезница од ратне штете. Тај новац је његовим синовима – Влади,Лазару и Славку, школованим стручњацима у иностранству, послужио за оснивање Параћинске фабрике вунених тканина под фирмом Владе Теокаревића и комп. (1921). Митин средњи син Лазар, основао је у Вучју модерну фабрику вунених тканина (1934.г.),  где се производио један од најквалитетнијих штофова у читавој Европи.

Мита Теокаровић је умро 20 августа 1931.год. у Вучју.