Скобаљић град се налази 20 км југоисточно од Лесковца. Подигнут је на стрмој и неприступачној литици у кањону реке Вучјанке, скривен суседним косама и гребенима, био је уочљив тек са мале дистанце.
Најстарији трагови живота у граду потичу из енеолита (бронзаног доба) од око 2000 године пре нове ере. Због стратешки важног положаја утврђење је коришћено у римском периоду, а у касноантичком и у периоду од X-XIII века и као утврђено прибежиште (refugium). Најмлађе утврђење, чији се остаци зидова бедема и кула још увек виде потиче из XV века, из времена Николе Скобаљића.
Град се састоји од горњег, доњег града и подграђа које се простире на источној страни. Захвата површину од 2 хектара. Најмоћнији бедеми се налазе на западу, а на северу се налази одбрамбени ров.
Град је президан после обнављања Деспотовине 1444. године. Важна новина у Скобаљић граду је кула поред улаза у мали град, испуњена земљом око 2 метра висине прилагођена за дејствовање артиљеријом. Обновом је град претворен у модерну тврђаву тог времена.
Град је живео од енелоита до средњег века, од око 2000. година пре н.е. до XV века, када се живот на Скобаљић граду гаси доласком Турака, који су га разорили као важно упориште на магистрали север – југ.