Једна од највреднијих знаменитости Поречја је хидроелектрана Вучје, по много чему јединствена и изузетна. Друга је по старости хидроелектрана у Србији, изграђена 1903. године на планини Кукавици. Била је јединствена у то време по далеководу, дужине 17 километара, захваљујући којем је Лесковац добио електричну енергију. Специфична је и по каналу, уклесаном у стену планине Кукавице, којим вода из горњег тока реке Вучјанке долази до водне коморе изнад хидроцентрале, одакле се цевоводом спушта до хидроелектране и покреће турбине. Изграђена од камена, зграда хидроцентрале плени својом лепотом, у савршеном складу са природним амбијентом кањона.
Важност хидроелектране Вучје препознао је и Институт инжењера енергетике и електронике, највећа светска професионална асоцијација у тој области, уврстивши је 2005. године у програм „Milestone“, као објекат од посебног значаја. Тиме је, како се истиче у монографији Електродистрибуције Лесковац, издатој поводом стогодишњице хидроцентрале и добијања изузетног признања, хидроелектрана Вучје сврстана у ред најзначајнијих достигнућа и постала део светске баштине из историје електротехнике, званично признат од стране врхунског ауторитета у тој области.
Хидроелектрана Вучје пионирски је подухват предузимљивих људи, угледних Лесковчана, који су 1901. године основали Лесковачко електрично друштво управо с тим циљем: изградити хидроцентралу у кањону Вучјанке. Председник Оснивачког одбора друштва и, вероватно, најзаслужнији за успех заједничке мисије, био је професор Ђорђе Станојевић, родом из Неготина, признати стручњак у овој области, који је увидео реалне могућности да се снага воде Вучјанке употреби за производњу електричне енергије.
На изградњи комплекса хидроцентрале радили су мештани Вучја и околине. Посебан изазов и најтежи део посла била је изградња доводног канала на стеновитој, стрмој литици кањона. Како би се направио простор за канал, стене су миниране, а на неким местима радници су, због неприступачности терена, спуштани конопцима. За електрану су набављене Сименсове турбине, које и данас раде.
Изграђени су далековод до Лесковца и електрична мрежа у Вучју и Лесковцу, где су прве сијалице засветлеле 24. децембра 1903.године.
Електрична енергија постала је део свакодневнице, умногоме олакшала живот људи и широм отворила врата бржем развоју занатства, индустрије и других области у овом делу Србије.