Планински масив Кукавице ограничен је са истока Јужном Моравом, са запада Вучјанком, са севера Лесковачким пољем, док на јужној страни прелази у брдско-планинско подручје Грделичке клисуре. Најближа места су Владичин Хан, Грделица и Вучје. Највиши врх је Влаина (1.442) који се налази на северним падинама, док на јужним падинама постоји неколико врхова висине до 1.400 метара.
Део планине је заштићен 1980. године на предлог Републичког завода за заштиту природе. Простор на коме се налази резерват припада комплексу мезофилних букових и буково-четинарских типова шума.
Иако се са сигурношћу не зна како је Кукавица добила има, према једној од легенди назив планине потиче из периода великог страдања српске војске у Косовском боју. Српски војници су се, непосредно пре боја, скупљали у шумама Кукавице, али се већина бораца из битке није вратила. Дуго након тога, мајке, удовице, сестре, кукале су за погинулим војницима, па је народ планину због тога назвао Кукавица.
Највиши врх је Влаина (1.442 m), а следе га Ваљовска чука (1.207 m), Тумба (1.192 m), Фурниште (1.370 m), Тиква (1.405 m), Буковска чука (1.386 m) и Орлова чука (1.306 m). Венац ових врхова, са долином Големе реке, дели планину на два дела — северни, стрмији, део је без насеља док се на јужном, блажем, делу јављају села
Простор Кукавице припада области умереноконтиненталне климе модификоване утицајем рељефа, богатством потока и извора
Некада сточарски крај, Кукавица је имала бројна пашњаке које је, средином прошлог века, војска пошумила бором, смрчом и јелом. Тако се сада поред густе листопадне, углавном букове, јављају и делови четинарске шуме, док су се пашњаци задржали само у близини насеља. Листопадно дрвеће је самоникло, док су четинари вештачки пошумљени. Најпознатија је златна буква, која је део истоименог природног резервата и убраја се у најквалитетније дрво ове врсте у Србији.
Када је реч о животињском свету, Кукавица је станиште бројних животињских врста, а од крупне дивљачи се издвајају дивља свиња, лисица, срна и вук, док ситну дивљач на планини представљају фазан, дивљи голуб, зец, веверица и јазавац.

Богат биљни свет условљен је и богатством воде које на Кукавици има на претек. Мноштво извора, потока и речица се спушта са свих страна планине. Резерват природе Кукавица је строги резерват природе смештен на источној падини истоимене планине. Представља очувану заједницу мезијске букве (лат. Fagetum moesiacae serbicum) прашумског типа. У југоисточној Србији је један од ретких нетакнутих природних шумских екосистема потпуног склопа, повољних станишних услова, са витким стаблима букве старости око 140 година. Заштићен је 1980. године на предлог Републичког завода за заштиту природе.
Површине 75,76 хектара, резерват природе Кукавица представља највећи резерват чисте букове шуме прашумског карактера у Србији. Обухвата вегетацијски појас од око 500 метара, односно висински дијапазон 670—1.200 метара надморске висине, што је, уз промену орографских и едафских карактера, условило појаву више типова букових шума. Очуваност састојине прашумске структуре у резервату природе Кукавица основа је за очување генофонда букве и њених заједница.