Река Вучјанка и кањон

Река Вучјанка је десна притока Ветернице, у коју утиче код места Вучје. Дугачка је 18 km, са протицајем од око 1 метар кубни у секунди.
Извор
Вучјанка извире на планини Кукавици, на око 1.100 метара надморске висине, али се сматра да прави ток Вучјанке почиње спајањем Големе и Мале реке код Јасичког равништа,] на ерозивном проширењу где се налази хотел „Влаина” (686 m надморске висине). Вучјанка тече уском долином, њено корито је дубоко, а у средњем делу тока, испод села Збежишта и потеза Соколица, прелази у кањон дубине до 300 метара са окомитим странама високим преко 100 m.

Кањон
Река у кањону на дужини од 2 km има пад од 300 метара, па је корито пуно вирова, водопада и слапова. Посебну пажњу људи у овом кањону изазивају бројни камени лонци или казани. Они су флувијални ерозивни облици који настају на местима где се јавља снажна еворсија, вртложасто кретање водене масе и речног материјала којег она носи. Временом се на тим местима формирају бунараста удубљења у стеновитом речном кориту. Лонци изнад хидроцентрале носе назив Ђокини вирови. Они су удубљени у кристаласте шкриљце а поређани су степенасто, једни испод других, од највећег до најмањег. Представљају туристички атракцију не само Вучја него и целе Лесковачке општине.
Поред ових камених лонаца, постоји још један, низводно од хидроцентрале и кањона, познат као Девказан. За њега су у народу везане многе легенде. То је највећи камени лонац по површини у кориту Вучјанке.[4]
Река има максималну количину водe с пролeћа, када су чeста изливања, а минималну у току лeта, када јe водостај изузeтно низак. Ово јe послeдица кишовитог пролeћа и отапања снeга, као и изразито сушног и топлог лeта. У пролeћe, када наступи кишни пeриод и када сe отопи снeг, Вучјанка набуја и корито можe постати тeсно, па сe дeшава да сe излијe из свог корита Слив Вучјанкe, узводно од Вучја, готово у цeлини јe пошумљeн. Мeђутим, и порeд изванрeднe пошумљeности, због вeликих нагиба топографскe површинe и гeолошког састава тeрeна, Вучјанка носи много матeријала, а у врeмe поводња ваља и крупнe стeновитe блоковe.

Индустрија и туризам

Вучјанка погодујe развоју купалишног туризма, јeр припада I класи водe у горњeм току, а II класи водe у доњeм току. Мeђутим, због тока у планинском прeдeлу, купалишна сeзона нe трајe дуго, тe јe погодна за купалишнe активности од срeдинe јула до почeтка сeптeмбра.
У доњем делу кањона подигнута је 1903. године хидроелектрана Вучје, која ради и данас. За изградњу хидроелектране био је заслужан професор Ђорђе Станојевић, родоначелник електрификације у Краљевини Србији, који је 1901. године уочио потенцијал Вучјанке и две године касније, након што су скупљена средства, отворена је хидроелектрана, друга у Србији.
Вучјанка је, због мекоће своје воде, крајем 19. и почетком 20. века изабрана као место за једну од првих фабрика текстилне индустрије у Србији, када су браћа Теокаревићи из Вучја 1884. године изградили прву фабрику у Стројковцу, а потом и једну 1934. године, смештену управо на обали Вучјанке, у самом центру Вучја. Мекоћа воде допринела је изради штофа високог квалитета.
Породица Теокаревић је тридесетих година прошлог века на обронцима Кукавице, на обали Вучјанке, подигла своју задужбину — црвку Рођења Светог Јована Крститеља. Црква је завршена и освештана 7. јула 1938. године, на дан славе Вучја – Свети Јован.